V R Ž E R A L E          Grb            


L I V N O
PD ''Kamešnica''
HKUD ''Kamešnica''
Molitvena  zajednica:

ZANIMLJIVOSTI-No. 2.

                                         Brodovi  na  vrhu  Kamešnice

      
U  selima  ispod  Kamešnice  sačuvala  se  do  naših  dana predaja  o  alkama  u  stijeni  ispod  vrha  Konj, o  koje  su  nekad  davno-davno  brodovi  vezani.  Livanjski  učitelj  Anton  Hangi  takve alke  spominje  u  stijenama  iznad  izvora  Bistrice,  u  Dumanu, a  takve  se  priče  vežu  i  za  Gnjat  iznad  Grakovca,  za  Tubolju  (izmedu Buškog  blata - sada  jezera  i  Duvanjskog  polja)  i  za  stožer  iznad  Otinovca  kod  Kupresa.  Znanost, doduše, govori  o  nekadašnjem  jezeru  na  prostoru  današnjeg  Livanjskog  polja, ali  kako  reče  jedan  drugi  stari  livanjski  učitelj  Stjepan  Ratković,  te  priče  o  alkama  su samo  legende,  jer  se  nikakve  alke   ne  mogu  dovoditi  u  vezu  s  tim jezerom - zato  što  u  to  vrijeme  niti  je  bilo  lađa  niti  lađara. . .

Kako  je  Buško jezero  dobilo  ime?

           Kada  se  usred  ljetnih  vrućina  razina ovog  jezera  spusti, ukaže  se  zelena  površina polja, a  usred  njega  veliki  pješčani  sprud. Mještani  ga  zovu  Prisap  (ili  Kraljičin  nasip). No, najzanimljivije  je  ono  što  o  njemu  priča narodna  predaja.    Legenda  kaže  da  je, dok je  Buško  Blato  bilo  prvotno  jezero,  neka kraljica  dala  načiniti  nasip  od  jugozapada prema  sjeveroistoku  tako  da  je  veliki  dio polja  osušila.   Priča  spominje  kraljicu  Bugu (odatle  naziv  Buško),  a  kraljica  Buga  sestra je petorice  prve  hrvatske  po  predaji  poznate braće:  Kluku,  Lobelu,  Muhlu,  Kosencu   i Horvatu, te  sestri  Tugi.     Ovih  sedmoro Hrvata  poveli  su  narod  Hrvata  iz  njihove pradomovine  na  ove  naše  strane...

OSTALE   ZANIMLJIVOSTI...

Ustaše  u  tursko  doba

Glasovi  o  ustanku  u  Hercegovini  (1875. godine)  pronosili  su  se  velikom  brzinom,  pa  je  i  u  Livanjskom  kraju  počelo  bježanje  u  planinu.
 Ove  odbjeglice  turska  je  vlast  zvala  "esekija", a  oni  sami  sebe  ''ustašama''.   Glavno  im  je središte  bilo  na   Kamešnici.   U   jednoj  dolini,  zvanoj   Kadijina  bukva,  bili  su  logori.   Broj  ustaša  varirao  je  od  500 - 2000  ljudi.   Na  čelu  svih  ustaša  bio  je  zapovjednik, ali  se  ime  te  osobe  držalo  u  tajnosti.   
Najpoznatije  ustaše  iz  grada  bili  su:  Niko  Buro,  fra  Bono  Šarić,  Ivo Badrov,  Matko  Markov,  Ivo  Kutleša  i  Jandre  Krezo,  a  sa  sela:  Stipan  Kovač,  Niko  Periša,  Ivan  Rogušić,  Mate  i  Ante  Škoro,  Ilija  Pelivan   i   Mate  Vidović.


Karlovac, 17. 07. 2003. god.  (17.10.h).
 

OSTALE   ZANIMLJIVOSTI...  
 

M.S.V.V.  -  Karlovac

Copyright - Webmaster - Jury ©Copyright © Vrzerale © ™ Grabovac Juraj-®       POVRATAK              "JESHUAH" di "NAZARETH"