DOBRO    DOŠLI    NA    WEB    STRANICE    UREĐENE     ZA    VRŽERALE,    LIVNO    I    OKOLICU    !

V R Ž E R A L E
 

L I V N O 
 M.S.V.V. - Karlovac
 "JESHUAH" 
          di          
 "NAZARETH"

ZANIMLJIVOSTI
No. 1.

Gospin   put

           Na  Privali,  prijevoju  između  Livanjskog  i  Duvanjskog  polja, u  kamenu  su  duboko  urezani  tragovi  kolskih  kotača.  
Narod   to zove  '' Gospinim  putom."   ''  U  stara  vrimena  kamen  je  bio  mekši,  tako  su  ostali  tragovi," -  kažu  neki.    No, riječ  je  zapravo  o ostacima  antičkog  rimskog  puta  koji  je  povezivao  antičku   Salonu  (Solin)  sa  zaleđem.  Tragovi  kolskih  točkova  nazivaju  se - spurila. 

Nesretna 1862. godina

Godine 1862. livanjski  kraj zadesile  su  različite  nesreće. U  travnju  te  godine  kroničar je  zabilježio  tri  strašna potresa, od  kojih  su  se,  kako reče,  manja  stabla  do  zemlje povijala,  te  da  su  od  silnih vjetrova  i  dugotrajne  suše presahla  manja  vrela  i bunarovi.   Ljeto  je  jalovo bilo:  trave  i  žita  toliko  su slabi  bili  da  se,  skoro,  nije imalo  što  kositi.  Iza  te pustoši  slijedila  je nezapamćena  skupoća.   Nije bilo  lako  preživjeti  te  nevolje. Tko  god  da  je  preživio  tu crnu  godinu,  nije  ju  mogao zaboraviti  do  kraja  života. Potresi  su  u  livanjskom  kraju nemili, ali  ne  rijetki  gost.  Kad se  uznemiri  tlo  ispod  Dinare, zadrhte  i  livanjska  i  Cetinska krajina.   Brojna  svjedočanstva govore  da  to  biva  najčešće  u  kasnu  jesen.   Tako  je, recimo,  zabilježeno  u  podne 28.11.1769.  da  je  silan potres  uspaničio  i  cijelu sinjsku  krajinu.   Sinj  je  bio sav  u  dimu  i  prašini  (potresu je  prethodila  silna  olujna  bura s  Prologa).    Narednih  osam dana  zemlja  se  cesto  tresla   i noću  i  danju.


         Najčešći  proizvodi  od  vune  i  ujedno  svakodnevni  odjevni  predmet  narodne  nošnje:   terluci.

Birtije  i  kavane

          Livno  je  u  prošlosti  bilo  poznato  kao važno  trgovačko  i  obrtničko  središte.    Još 1938. godine  bilo  je  u  Livnu 136  trgovačkih i  158  obrtničkih  radnji.  Međutim, manje  je poznato  da  Livnjanima  ni  neki  specifični meraklijski  ugođaji  nisu  bili  strani.  Tako  su u  Livnu 1938. godine  postojale 33  kavane  i 32 birtije.  U  boljim  lokalima, kojih  je  uvijek bilo 3-4  preko  godine  izmjenjivale  su  se  tzv. "Damen-kapele",  te  je  u  Livnu  stalno  kroz godinu  dana  boravilo  prosječno  10 -15 sviračica  koje  su  se  hvalile  da  im  nigdje  nije  tako  dobro  kao  u  Livnu.   Danas  je  u Livnu  165  registriranih  birtija,  kafića  i ugostiteljskih  objekata,  ne  računajući  hotele,  i  jedna  moderno  uređena  diskoteka.   Da  bi se  dobio  pravi  broj  ovakvih  objekata trebalo  bi  od  ovog  broja  oduzeti  nešto  malo  onih  koji  su  zatvoreni  zbog neprofitabilnog  poslovanja, a  još  se  nisu  stigli  odjaviti.

Livanjski    pijurak

Najsitnija  i  najmasnija  livanjska riba  pijurak  ili  pijurica  i najzanimljivija  je.   Po  leđima  je  crnkasta, po  strani srebrenasta, bijelog  je  trupa  i svijetlo  žutih  peraja.   Ima  je  u livanjskom, sinjskom  i glamočkom  kraju.   Hrani  se uglavnom  travom  mlavom.  Veliki  dio  godina  provede  pod zemljom.   U  proljeće,  nešto prije  Jurjeva, povrvi  pijurak  iz podzemnih  bazena  da  se izmrijesti, a  onda s povlačenjem vode, obično  oko  Petrovdana, najveći  broj  pijurica  povlači  se u  vrela  kroz  koja  je  prije  koji mjesec  i  izišao  i  odlazi  pod zemlju.  Do  regulacije  livanjskih voda(izgradnjom sustava kanala) pijurica  je  najčešće  zalazila  u prilučke  izvore  Lazenjak   i Vruljak, u  Mačkića  ponor  ispod Kablića, te  u  neka  žabljačka vrela.

Rasadnik   samoniklih sportskih   talenata

             Kraška  livanjska  kotlina  je  pravi rasadnik  sportskih  talenata  od  kojih  su  neki postali  vrhunski  sportaši  i  rekorderi.   Ova činjenica  začuđuje  jer  su  sportska  natjecanja ovdje  uvijek  bila  na  margini  društvenih događanja.    Jedina  masovnija  natjecanja  (do u  novije  vrijeme)  bila  su  u  neizbježnom nogometu, na  svadbenim  utrkama  i  u  bacanju  kamena  s  ramena  za  momačku  čast i  osobni  prestiž.   Atletske  talente  sa livanjskih  poljana  otkrivali  su  stručnjaci  izvan Livna  pa  je  tako  i  ranih  šezdesetih  godina otkriven  i  Tomislav  Šuker  iz  Lištana  (otac nogometaša  Davora  Šukera).    On  je  bio višestruki  prvak  bivše  Jugoslavije  u  bacanju kugle.    Pri  zalasku  njegove  karijere  na zelenom  travnjaku  bljesnuo  je  vanserijski nogometni   virtuoz   Mladen  Matijanić   u  bilom  dresu  (Hajduk Split).    Poslije  njega  u  Livnu  je  stasala  čitava  plejada  talentiranih nogometaša  koje  su  treneri  saveznog  ranga poželjeli  vidjeti  u  svojim  klubovima.   Tako  su  profesionalnu  nogometnu  karijeru  sa manje  ili  više  uspjeha  ostvarili  izvan  Livna: Barić,  Hozo,  Škondro,  Gasal,  Vidović, Šehić, Orman,  Mandić,  Perković,  Popović, Velić, Dalić, Niko  Čeko  i  mnogi  drugi.  Osim darovitih  nogometaša  Livno  je  imalo  i  nekoliko  natprosječnih   košarkaških  talenata.   U  dresu   Šibenke  iz  Šibenika  najvišu  sportsku  klasu  dostigao  je  Marelja.  Zatim  su  tu  Gasal, Sudar,  te dvije  djevojke - sestre  Dijana  i  Danijela  Vidović,  koje nastupaju  za  košarkaške  klubove  iz  Zagreba, odnosno  Rijeke.   Pored  jednog boksača (Kelava),  jednog  bacača  kugle (Šuker)  i  jednog  hrvača (Štefner),  Livno  je imalo  i  jednog   profesionalnog   kečera. Pokojni  Miro  Čičak  bio  je  čak  dvostruki prvak  Europe  u  ovoj  borilačkoj  vještini  i  to u  najtežoj  kategoriji.   Njegov  mladi  život  i veoma  uspješna  sportska  karijera  iznenada su  i  tragično  prekinuti...

 *  PD ''Kamešnica'' - Livno

  *  HKUD ''Kamešnica'' - Podhum  

  *  Molitvena  zajednica:
   ''Rastimo  u  Gospodinu''

Narodna  predaja  o  gradnji  crkve  na  Gorici

              S   koljena  na  koljeno,  sve  do  naših  dana, očuvala  se  u  narodu  predaja  o  gradnji  crkve  i  samostana  na  Gorici, dijelu  sela  Brina  kraj  Livna.   Ovo  je  prva  i  najveća  crkva  koja  je  izgrađena  za  turske  vladavine  na  našim  prostorima.  Mnogi  su  u  to  vrime  išli  kod  turski  vladara  izmolit  dozvolu  za  gradnju  crkve.   Svi  su  bili  ismijavani;  vraćali  su  se  bez  uspijeha.  Turci  su  strogo  zabranjivali  gradit  i  najskromniju  crkvicu.  Naročito  su  im  smetala  crkvena  zvona; "da  ne  bi  budila  narod  rano  jutri."   Tako  se  zaputi  Sultanu  u  Carigrad (Istambul)  i  fra Lovro  Karaula.  Kao  i  ostale, ismijavaše  ga  na  dvoru.   Pošto  je   fra Lovro  bio  posebno  uporan  Sultan  se  odluči  s  njim  još  više  poigrati.   I  dadne  Sultan   fra Lovri   ferman (odobrenje)  na  kome  je  stajalo  da,  kad  već  hoće  makar  malu  crkvicu, smije  napraviti  crkvu  kolika  je  volunjska (volovska)  koža  i staviti  zvono, ali  ono  malo,  što  se  s  njime  zvoni  kod  pričesti.  Ali  po  povratku  u  Livno  fra Lovro  se  zgodno siti,  isječe  volovsku  kožu  u  oputu (tanku  nit),  i  opaše  pozamašan  prostor  s  njom.  Na  to  se  odma  skupe  turci.   Kad  su  htjeli  zabraniti  gradnju   fra Lovro  im  pokaza  defter (građevinsku  dozvolu).   Pisalo  je  da  se  smije  graditi  crkva  kolika  je  volunjska  koža  i  da  se  na  nju  smije  stavit  zvono.   Sultanova  se  naredba  morala  poštivat  i  jedan  turčin  prvi  uze  'kramp'  i  poče  kopati  temelj...


                                                     Razaranja   grada

            Grad  Livno  nije  bez  graditeljske  baštine, ali  ona  za  grad  milenijskog  trajanja   nije  bogata, a  još  manje  dobro  očuvana.   Nestalo  je  starog  Bistričkog   grada,  nestalo  je  autentičnih  cjelina  iz  turskog  vremena, nema  više  ni  prepoznatljivog  arhitektonskog nasljeđa  s  početka  XX. stoljeća.   Zašto?    Je  li  jedini  krivac  zub  vremena?    Poznato  je  da  je  bolje  sačuvano  graditeljsko  nasljeđe onih  kultura  kojima  je  priroda  podarila  mogućnost  građenja  u  kamenu.   Livno  se  kamenom  gradilo.  Prirodnih  kataklizmi  nije  bilo.   Grad  ne  uništiše  ni  potresi  ni  poplave.   Od  turskog  osvajanja  i  razaranja  grada  do  vođe  primorskih  serdara   Stojana   Jankovića,  koji  je  dva  puta  palio  Livno,  i  to  prvi  put  15. srpnja 1686. godine  "dva  dila  varoši",  te  1. rujna   iste  godine   "ono   što   je  prvi   put  ostavio",   neprekinuto  teče  gotovo  sustavno  uništavanje  graditeljske  baštine.   Zatim,  Anglo - američko  bombardiranje  Livna  na  Duhove  1944.g.,  kada  je  grad  u  dva  dana  avionima  gotovo  sravnjen  sa  zemljom.   Onda  period  komunizma  u  kojem  sustavno  uništavanje  i  zapostavljanje  grada  nije  zaobišlo  ni  graditeljstvo.  Ono  je  u  tom  periodu  bilo  sve  samo  ne  sklad  gradnje  novoga  sa  starim.   Posljednje  razaranje  livanjski  kraj,  u  većim  razmjerima  više  okolica  nego  sam  grad,  doživljava  za  vrijeme  srpske  agresije  kojoj  smo  i  sami  bili  svjedoci.

Zmije  i  vuna

          Koncem 1906. godine   izdala  je  zemaljska  vlada  za  BiH naredbu  o  tamanjenju  zmija  otrovnica.   Za  svaku  ubijenu  zmiju raspisana  je  nagrada  od  50  helera  (1/2 krune).   Narod  u  okolici Livna  nije  zbog  duge  zime  imao  nikakve  zarade, a  kako  mu  je  i blagu  sijena  ponestalo, dobro  mu  dođe  naredba  o  tamanjenju  zmija.   Do 15. svibnja 1907. godine   ubijeno  je  12 580  zmija. Isplaćena  nagrada  iznosila  je  oko  6400  kruna, što  je  odgovaralo iznosu  od  4  godišnje  učiteljske  plaće, odnosno  u  protuvrijednosti  od  400  ovaca  po  cijenama  na  livanjskom  pazaru  za  Svisvete 1907. godine.    Glavni  prihodi  livanjskog  puka  su  dolazili  od stočarstva.   Već 1906. godine  u  livanjskom  kotaru  popisano  je  108 069  ovaca (danas oko 10 000)  i  26 512  koza.   Livno  je  trajno  nosilo  prvenstvo  po  izvozu  vune  u  BiH.   Striženje  ovaca  i  vlačenje vune  na  selu, a  pranje  vune  u  gradu  bilo  je  neka  vrsta  narodne svečanosti.   Trgovci  bi  kupovali  neopranu  vunu  od  stočara, a  u pranju  vune  na  Bistrici  sudjelovalo  bi  sve  što  nije  bilo  zaposleno  u gradu.   Za  pranje  vune  u  rijeci  služili  su  pleteni  koševi  od  pruća, koji  bi  se  koncem  utvrdili  u  dno  rijeke  i  natrpali  vunom.  Za  kolac se  držao  onaj  koji  je  u  košu  "capkao",  neprestano  gazajući  po vuni, koju  je  voda  ispirala.  Oprana  bi  se  vuna  izbacivala  na  obalu,  gdje  bi  se  razastirala  i  sušila.  Osušena  vuna  se  trpala  u  velike  vreće  za  prijevoz  u  druga  mjesta.  Za  vrijeme  austrougarske  uprave  vuna  se  najviše  otpremala  u  Sarajevo...

Livanjski   (Rimski)   vodovod

         Da  je  Livno  i  u  vrijeme  rimske  uprave  bilo  značajno  naselje, svjedoče,  pored  ostalog,   i   ostaci  rimskog  vodovoda,  koji  su  otkriveni  prilikom  kopanja  kanala   za  gradski   vodovod  1909. god.    Tada  je  ispod  otkopano  nekoliko  desetina  kamenih  cijevi  kojima  je  tekla  voda  ispod   Kasalova  gaja   prema  Glavici.   A  znatan  broj  takvih  cijevi  otkopanih  na   Begovači   svjedoči   o   još   jednom   rimskom   vodovodu   u   ovom   kraju.  Nekoliko  tih  cijevi  sačuvano  je  i  nalaze se  u  muzeju  samostana  na  Gorici,  četiri  su  uzidana  u  staru   Kajića  pojatu (vlasništvo  obitelji  Matić), jedan  je  uzidan  u  Sučića  mličak  u  Sučića  Hrastim, a  ima  ih  i  u  zbirci   Izeta  Alića - Kelje.   Bilo  ih   je  ranije  dosta  ugrađeno  u   zidove  kuća  po  Gornjem  gradu, a  služili  su  kao "prolivače" (cijevi  kroz  koje  je  iz  kuće  prolijevana  prljava voda).   O  vremenima  rimske  uprave  u  livanjskom  kraju  svjedoče  mnogi  sačuvani  spomenici (žrtvenici, miljokazi, nadgrobni  spomenici).   Svjedoči  o  tome  i  mnogo  rimskog  novca  nađenog  i  u  Livnu  i  u  livanjskim  selima (Čelebiću, Strupniću, Vašarovinama, Komoranima, Vržeralama, Podgradini, Grgurićima...). 
Godine 1846. nađeno  je  u  ovom  kraju  preko  500  komada  novca, koji  je  na  kraju  dopao  u  ruke  Omer - paše  Latasa, a  1930.g.,  u  Tribiću  je  u  jednoj  ostavi  nađeno  110  komada  rimskog  novca (najviše  ih  je  republikanskih, a  bilo  je  onih  koji  pripadaju  caru  Augustu).   Ovamo  su,  zaključuju  znanstvenici, dospjeli  koncem 1.stoljeća   stare  ere.
 

Vržerale: Vukovi  udavili  ovce

 

11.05.2007 (16:37)

ImageDjelatnici policijske upravo Livno jutros u sedam sati zaprimili su dojavu da su tijekom protekle noći u štali u mjestu Vržerale kraj Livna,
u vlasništvu  Vinka Babića,  vukovi udavili ovce.

Očevid na mjestu događaja obavili su djelatnici policijske uprave Livna i općinski veterinarski inspektor.
Prilikom očevida ustanovili su da je udavljeno šest ovaca i pet janjaca.

Livno Online


                               Kako  je  Buško  jezero  dobilo  ime ?

        Kada  se  usred  ljetnih  vrućina  razina  ovog  jezera  spusti,  ukaže se  zelena  površina  polja, a  usred  njega  veliki  pješčani  sprud.  Mještani  ga  zovu  Prisap (ili  Kraljičin  nasip).  No, najzanimljivije  je ono  što  o  njemu  priča  narodna  predaja.   Legenda  kaže  da  je, dok  je   Buško  Blato  bilo  prvotno  jezero,  neka  kraljica  dala  načiniti  nasip  od  jugozapada  prema  sjeveroistoku  tako  da  je  veliki  dio polja  osušila.  Priča  spominje  kraljicu  Bugu (odatle naziv Buško), a  kraljica  Buga  sestra  je  petorice  prve  hrvatske  po  predaji  poznate  braće:  Kluku,  Lobelu,  Muhlu,  Kosencu  i  Horvatu,  te  sestri  Tugi.   Ovih  sedmoro  Hrvata  poveli  su  narod  Hrvata  iz  njihove  pradomovine  na  ove  naše  strane.


                                    Planinarenje   na   Kamešnici        

           Za  vrijeme  godišnjih  odmora  mnogi  pojedinci, a  ponekad  cijele  obitelji  i  razne  skupine  se  znaju  međusobno  udružiti,  te  organizirati  određene  izlete  ili   tzv. pohode  na  Kamešnicu.    Takvi  pohodi  su  manje - više  česti,  ali  su  uvijek  ugodni  i  dobrodošli  za  rekreaciju,  te  konstantno  ispunjeni  radošću   i  motivirajućim  raspoloženjem.
        Tako  se  zna   propješačiti   kilometre  i  kilometre   kroz   planinu   Kamešnicu,  uživajući   u  svježem  zraku  i  njenim  prirodnim  ljepotama.   Jedna  od  takvih  i  sličnih  skupina  je  i ova: 
                               Planinsko  društvo  ''Grabovci''  

              

              
                    Kamešnica, 22. 07. 2001. god.  (10.33.h).

Webmaster-Jury©Vrzerale©Copyright™Grabovac Juraj-®                          
                Karlovac, 17. 07. 2003. god.  (23.59.h).                                        POVRATAK