Araličina  verzija  -  prema  knjizi:  ''Graditelji  svratišta'',   autor:   Ivan  Aralica

P O V R A T A K

            U  ovoj  verziji  imamo  priliku  pratiti  glavnog  lika  ovoga 
djela,  to  je  Jakov  Grabovac,  fratar  i  dipl. ing. građevinarstva,
koji  nas  vodi,  uz  svoje  subjektivno  iskustvo: (razmišljanje  i  doživljavanje)
od  povijesnih  korijena  svoje  obitelji  Grabovac,  preko  gradnje 
puta  t.j. ''Napoleonove  ceste''  od  granice  Hrvatske  do  Albanije
 (1806  - 1809. god.),  zatim  oslikava  političko  stanje  onoga  Napoleonovog
vremena,  ali  kroz  naše  prilike;  posebno  je  vidljivo  i  živo  događanje  u 
bližnjoj  i  dalnjoj  okolici  Šibenika, Zadra, o.Visovca, Topolja,  a  i  Rame.

        Za  vrijeme  svoga  studiranja  u  Italiji  se  susreće  s  vrlo  važnim 
ljudima  našega  kraja.   U  tim  susretima,  zapravo,  oslikava  tadašnje
prilike  u  Veneciji,  kao  i  povijesna  događanja   toga   vremena,  posebno,
o  razvoju  i  napredovanju,  ali  i  krahu   Napoleonovih  snaga.  

        Bitna  tema  koja  se  provlači  kroz  cijelo  djelo  je  projekt
 ''Gradnje  svratišta  na  Turiji'',  za  koji  je  zadužen  upravo  glavni  lik 
ovoga  romana,  a  dobio  ga  je  naredbom  od  Francuskih  vlasti.
Tu  su,  također,  različiti  i  zanimljivi  događaji,  koji  će  poslije  postati 
vrlo  važni,  jer  su  vezani  za  glavnoga  lika  i  njegovu  obitelj.  

          Na  kraju  romana   vidimo  kako  je  glavni  lik  spreman,  čak  i  na
žrtvu,  neposluh  i  pobunu  samo  da  bi  zaštitio  svoju  obitelj,  svratište
na  Turiji,  te  imao  čist  obraz  i  neokaljanu  savjest,  a  također, sačuvao
ideale  koje  je  u  sebi  nosio  i  za  koje  je  živio. 

           Ovo  je  samo  jedna  vrlo  kratka  analiza  ovoga  djela.   
No,  nas  ovdje  posebno  zanima  'Obitelj  Grabovac'  onako  kako  nam  je 
predstavlja  glavni  lik  romana - Jakov  Grabovac.  

Zato,  pogledajmo  onda  rodoslovlje  ove  Araličine  verzije,  koja  glasi  ovako:

           Jakov  Grabovac  je  imao  pradjeda  Matiju  Grabovca  (koji  je  po 
zanimanju  bio  vrlo  dobar  kovač)  i  prabaku  Anu  Grabovac,  oni  su  živjeli  i 
napravili  obiteljsku  kuću  u  Rami,  imali  su  samo  jedno  dijete  i  to  sina
kojeg  su  nazvali  ''Prvan'' (valjda  zbog  toga  što  je  bio  prvi, a  nažalost  i  posljednji).  
Djed  Prvan  (također  je  bio  dobar  kovač,  čuven  po  Rami  i  okolici)  je  imao  ženu
Mašu  Kutlešinu  (dakle  rođena  pod  prezimenom  Kutleša),  koja  jer  rađala  19. puta
i  od  toga  17-ero  mrtve  djece.   Uspjelo  je  preživjeti  samo  dvoje  djece
i  to  šesto  dijete  (po  redu  rađanja),  muško  s  imenom  Martin  Grabovac 
i  zadnje  dijete  (19-o  po  redu  rađanja),  vrlo  lijepa  curica  nazvana:
  ''Diva  Grabovčeva''  od  korijena  Divica,  Djevica,  a  kršteno  ime  joj  je  bilo  Virginija.  
           Martin  Grabovac  (inače,  otac  glavnog  lika  u  ovome  romanu,  koji  nije
bio  baš  'naročit'  kovač,  pa  su  mu  zato  dali  posao  da  obilazi  susjedna  mjesta  i  prodaje  željezne predmete  koje  bi  iskovali  Matija  i  Prvan,  dakle,  bio  je  trgovački  putnik)  se  oženio  Lucom iz  Ripaca,  kojoj  je  rođeno  prezime  bilo  Peko. 
(ona  je  imala  brata  fratra  Ivan  Peko, koji  će  poslje  pomoći  Jakovu  da  završi  velike  škole  u  inozemstvu)  
           Martin & Luca   su  imali  dvoje  djece  (prije  nego  je  Martin  zauvijek  otišao 
 prema  Livnu  i  tako  napustio  svoju  ženu  i  djecu,  te  je  svu  brigu  oko  djece  preuzela  Luca  r. Peko) starije  dijete   je  bio  sin  Jakov,  a  mlađe  lijepa  curica,  slična  'Divi 
 Grabovčevoj',  malena  Cvita  koja  će  igrom  slučaja  upoznati  Didaka 
Bunčića,  te  s  njim  imati  nasljednika  maloga Antu Bunčić - Grabovac.  

            Dakle,  prema  Araličinom  pripovjedanju  Obitelj  Grabovac  susrećemo
u  Rami  koja  se  zbog  iznimnih  događaja  seli  u  Brištane  i  o. Visovac,  a  onda
spletom  okolnosti  nastavljaju  živjeti  (Cvita  sa  svojim  djetetom  Antom  dolazi  u  selo  Kolo
kod  Duvna  ili  Tomislavgrada  u  obitelj  Pašalića,  koji  su  im  obećali  pomoć  i  povratak  u  Ramu,  da  li  se  to  dogodilo  -  neznamo)  ponovno  u  'Herceg  Bosni'. 

            Ovdje  je  vidljivo  i  očito  da  je  postojala  mogućnost  seljenja  iz  jedne
sredine  u  drugu, a  iz  povijesnih  dokumenata  franjevaca  na  Šćitu  poznata 
nam  je  1687  godina  u  kojoj  se  dogodila  'opća  seoba  naroda'   na  čelu  s
'Fratrima'  iz  Rame   prema  Dalmaciji,  točnije:  Sinju, Trilju, Prološcu, Imotskom
 i  okolici.   

            Što  nam  sve  ovo  govori  ?  
Mislim, da  je  moguća  verzija  seobe  obitelji  Grabovac: Rama, Sinj, Trilj, pa  onda, Grabovac  kod  Imotskog, Proložac (gornji  i  dojnji), zatim  selidba prema  Grabovici,  pa  razdvajanje  na  dvije  skupine:  jedna  preko  Šujice  i Kupresa  do  Bugojna,  a  druga   preko  Golinjeva  prema  'Batinića  brdu'   i napokon  u  Vržerale ili  druga  varijanta:  Rama, o. Visovac - Brištani,  Zadar,
Šibenik,  Split,  Imotski,  Proložac,  Grabovica,  Miši  i  napokon  Vržerale.  

              Evo,  sada,  nekoliko  izabranih  odlomaka  iz  romana
''Graditelji  svratišta''  od  Ivana  Aralice:

              * '' Kad  je  pradjed  Matija  odlučio  graditio  novu  kuću,  imao  je  na  raspolaganju  pet  čestica  kojima  je  vlasnik  bila  prabaka  Ana, a  dvije  mu  je  u  zamjenu  za  drugu  zemlju  ponudio  jaran  Mesud  Zunić.   Sam  je  trebao  procijeniti  gdje  je  najpogodnije  mjesto,  gdje  je  zemlja  ocijedita,  gdje  su  manji  potoci  voda,  jer  su  sva  zemljišta bila  na  padini  planine  i  na  njima  je bilo  lakše  podignuti  voćnjak  nego  naseobinu.   On   je  lako  odvagnuo  prednosti  i  nedostatke  svake  česticem,  ali  se  ni  za  jednu  nije  htio  odlučiti  kad  mu  je  supruga  rekla  da  ...  postoji  nagluha  starica  koja  predviđa  budućnost - Katuša  iz  Ravna - koja  je  izgubila  nešto  od  prvobitne  pronicavosti,  ali  kojoj  godine  još  nisu  oduzele  moć  da  nešto  čuje  tamo  gdje  drugi  ne  čuju  ništa.''

  . . .  ''  Poslušajte  što  ću  vam  reći  -  kazala  je  Katuša.   Ako  kuću  podignete  na  stijeni  gdje  je  daska  prezimila,  rodit  će  sina  nalik  na  spiljskog  konjica  koji  se  zaustavio  na  zelenom  polju  u  drugom  redu.
Spiljski  će  konjic  imati  za  ženu  smeđu  kamenarku,  koja  drijema  na  bijelom  polju  drugog  koljena,  vrlo  lijepu  i  dobru  ženu.   Obuzet  će  je  želja  da  bude  lijepa  na  samrtničkoj  postelji.
Spiljski  konjic  i  smeđa  kamenarka  imat  će  sina  veliko  vretence,  koje  se  zaustavilo  na  zelenom  polju  u  trećem  redu.   Isto  kao  ta  sunčana  životinjica  i  on  će  više  voljeti  toplije  krajeve  uz  more  nego  hladovinu  bukava. 
Vretence  će  imati  za  ženu  stonogu,  tu  što  se  smotala  na  bijelom  polju  trećeg  reda.   Sa  svoje  dvije  noge  prevalit  će  put  koji,  umnožen  sa  sto,  koliko  je  u  stonoge  nogu,  do  sada  nije  prevalila  nijedna  stonoga  u  Rami.
  -  O  Bože,  što  vidim !  Takvu  ljepotu  nikad  nisam  susrela.   O  premilostivi ! - rekla  je  Katuša  kad  je  sa  stonoge  prešla  na  vodencvijet,  koji  je  stajao  na  jednom  od  bijelih  polja  središnjeg  reda  čudotvornog  'đerđefa'  na  kojemu  su  bili  vretence  i  stonoga.
  -  Sin  će  vam - rekla  je  Katuša  Ani  i  Matiji - imati  kćer  koju  ćete  oboje  dočekati  živi.   Od  toga  djeteta  poteći  će  nesreća,  koja  će  se  pretvoriti  u  slavu.''               
      A  kako  će  završiti ?   Neka  to  ne  pitaju  Katušu,  ni  Matija  ni  Ana,  neka  večeras  siđu  na  vodu  i  neka  vide  koliko  lijepih  vodencvijetova  leti  iznad  rijeke.   Koliko  ih  god  večeras  vide  u  letu,  sutradan  će  ih  vidjeti  kako  mrtvi  plove  modrom  površinom.
Veliko  vretence i  stonoga  rodit  će  poljskog  šturka,  muško  dijete  i  zlatnu  maru,  žensko  dijete ...
Taj  će  (glavni  lik  priče)  po  zemlji  praviti  putanje  kao  crv  po  listu.   Zrikat  će  lijepo  čitav  život,  a  osobito  će  mu  lijep  glas  biti  pred  kraj  života,  na  malom  zaravanku,  ispred  rupe  koju  je  sam  sebi  iskopao.  
Šturak  će  za  sestru  imati  'zlatnu  maru',  koja  će  se  presijavati  dobrotom,  a  ipak  će  na  se  navući  velike  nevolje.
  -  Što  je  ovo  !? - sebe  samu  pita  Katuša  kad  je  prešla  na  posljednji  red,  na  četvrto  koljeno  kovača  Matije  Grabovca.
  -  Ovomu  se  nezna  čiji  je.   Morao  bi  biti  šturkov,  ali  ... šturk  neće  imati  ženu.   Ako  ovo  nije  šturkovo  dijete,  onda  je  to  sin  'zlatne  mare',  koja  ga  je  dobila  ne  udavši  se.
   Ako  taj  uspije  prijeći  iz  jednog  'đerđefa'  u  drugi,  proricala  je  Katuša,  on  će  pod  drugim  imenom  nastaviti  lozu  Grabovaca.
  -  Ali  što  da  tu  pričam !   Sudbine  u  drugim  đerđefima  proricat  će  drugi.   Meni  su  rekli: vidjet  ćeš  samo  do  četvrtog  koljena.   Dosta,  mnogi  ne  vide  ni  ono  što  im  je  pod  nosom - rekla  je  Katuša  i  'đerđef'  metnula  u  torbu.  
    

 

                                                               POVRATAK

 

 

Copyright  Juryweb - Grabovac

                                                                                          Pisano: 07.07. 2004.. god. (01.10.h.)