IZVJEŠĆE  SA  STRUČNOG  SKUPA  VJEROUČITELJA  SREDNJIH  ŠKOLA

  Na   trećem   sastanku   stručnog   vijeća   za   vjeronauk   srednjih   škola   na   međužupanijskoj   razini  (Karlovac, Jastrebarsko, Sisak, Hrvatska  Kostajnica), održanog  u  Tehničkoj  školi,  Ljudevita  Jonkea  bb,  Karlovac,  22. Ožujka  2003.god.,

(od  11.00.h – do 15.30.h.),  bili   su   prisutni   slijedeći   članovi   vijeća: 

Kristijana  Banić,  Sabina  Furač,  Ana  s. Stela  Kovačević,  Narcisa  Škvorc, Đurđica  Friš, 
Milenko  Stojak,  Želimir  Miklić,  Snježana  Đuras,  Danijel  Kraker   i  Juraj   Grabovac, 
a  odsutan  je  bio  samo  Damir   Mandić  (Nije  mi   poznat   razlog  izostanka).  

Radni  sadržaj  stručnog  vijeća  sastojao  se  od  slijedeći  točaka:

1.      Meditativni  program

6.      R a z n o  

Ad 1)   Susret  je  započeo  kršćanskom  meditacijom  (Iv  15,7 – 17). 

Ad 2)   Voditelj  stručnih  vijeća  je  pozdravio  i  zaželio  dobrodošlicu  prisutnim  članovima  vjeroučiteljicama  i  vjeroučiteljima, te  predstavio  i  upoznao  nas  s  gostima  predavačima  ovog  sastanka:  o. Gordan  fra. Propadalo  i   g-đa  Mirna  Korkut. 

Nakon  toga,  sve  nas  je  izvijestio  o  tijeku  susreta  koji  bi  se  trebao  ostvariti  redoslijedom  kako  je  već  prethodno  navedeno.

Ad 3)   Predavač  o. Gordan  fra. Propadalo  imao  je  dosta  zanimljivo,  korisno  i  studiozno  predavanje  o  školskom  vjeronauku  koji  bi  mogao  biti  u  službi  reevangelizacije.  Istaknuto  je  između  ostalog  kako  se  nameće  potreba,  posebno  nakon  poziva  Svetog  Oca  na  reevangelizaciju  cijele  Europe,  za  novom  evangelizacijom. 

Ta  nova  evangelizacija  trebala  bi  se  ostvariti  iz  čovjeka  i  njegove  unutarnje  snage.   Kod  današnjeg  suvremenog  čovjeka  dominiraju  principi  zatvorenog  svijeta.  On  je  zatvoren  u  svoj  tehničko-konzumističko-egoistički  svijet.  Reevangelizacija  bi  trebala  doći  baš  do  toga  i  takvoga  čovjeka  i  posvjedočiti  mu  o  kršćanskim  moralnim  vrijednostima  koje  su  ujedno  univerzalni  temelji  ljudskosti, te  koji  nadilaze  uski  krug  sebičnih  interesa.  Zatim, bilo  je  dalje  rečeno, da  vjera  može  biti  uvijek  i  jedan  određeni  rizik, jer  se  ljudima  daje  određena  sloboda  da  traže  vjerske  izazove  koje  hoće.  Čovjeku  je  potrebna   religioznost  jer  je  on  po  svojoj  naravi  religiozan ('homo  naturalis  religiosus').

Bitni  sadržaji  reevangelizacije  su:

a)      obraćenje – vraćanje  poruci  koju  je  Isus  izrekao

c)      Isus  Krist – Emanuel (s  nama  Bog)
 

Isus  Krist  je  odgovor  deistima (ljudi  koji  ne  mogu  Boga  prihvatiti).

Potom  je  bilo  govora  o  pokretu  'New  Age'- u  koji  Krista  žele  predstaviti  samo  kao  povijesnu  osobu.  Dakle, ograničava  Krista  i  prihvaća  ga  samo  kao  čovjeka, a  ne  kao  Boga.  Dok  mi  kršćani  smo  pozvani  da  nasljedujemo  Isusa  u  svakodnevnom  životu, a  slijediti  Krista  na  njegovom  putu  znači  biti  jedno  s  Kristom.

 Čovjeka  ne  može  zadovoljiti  ništa  što  je  ispod  Božanskog  nivoa, a  upravo  je  u  tome  bit  'pobožanstvenjenja',  jer  sv. Augustin  piše: ''Nemirno  je srce  naše, Bože, dok  se  ne  smiri  u  tebi''.     Bit  ovoga  sjedinjenja  s  Kristom  ovdje  na  zemlji  nalazi  se  u  sakramentima,  jer  se  u  njima  ostvaruje  zajedništvo  s  Kristom.  Boga  se  ne  može  vidjeti  u  fizičkom  smislu, ali  je  On  vidljiv  u  duhovnom  t.j.  Bog  je  nazočan  u  našim  bližnjima, a  posebno  u  onim  potrebnima  naše  pomoći. 

U  tom  smislu  posebno  do  izražaja  dolaze  Kristove  riječi - 'da  živimo  tako  da  ljudi  u  nama  mogu  prepoznati  Boga'.    Naglašeno  je  da  mnogo  ljudi  ne  prihvaća  vjeru  iz  toga  razloga  što  ne  mogu  nešto  konkretno  vidjeti, opipati, čuti  (misli  se  iz  prve  ruke – od  apostola).   Postavlja  se  pitanje:  Kako  onda  ljudima  pokazati  Krista  kad  nije  vidljivo  prisutan  među  nama ?    Odgovor  je  Crkva,  jer  ona  vidljivi  znak. 

Stoga  je   II. Vatikanski  sabor   Crkvu  nazvao  pra/sakramentom.   Mi  svi   kršćani – praktični  vjernici,  smo  živa  Crkva, te  tako  vidljivo  lice  Krista  za  sve  druge  ljude.  Treba  tražiti  autentično  lice  u  kojem  ćemo  moći  prepoznati  istinskog  Krista, a  to  lice je  svakako  ono  koje  je  zapisano  u  Evanđeljima.   U  Isusovu  licu  i  Bog  otkriva  svoje  lice.   To  lice  nije  samo  proslavljeno, nego  je  krvavo  i  popljuvano…

Kraljevstvo  nebesko  je  kao  zrno  koje  daje  mnogostruk  rod.   Ljudski  život  se  ne  ostvaruje  sam  od  sebe, nego  je  to  projekt   nad   kojim  treba  neprekidno  bdjeti,  mudro  i  pametno  planirati, da  bi  se  mogao  uspješno, korisno  i  uz  Božju  pomoć  sretno  ispuniti.  Od  presudne  važnosti  je  znati  uputiti  čovjeka  na  pravi  Put, a  taj  Put  je  sam  Isus  Krist.      

Dalje,  svi  smo  pozvani  da  branimo  život,  te  smo  ujedno  i  odgovorni  za  dar  života  ne  samo  svoga  nego  i  života  svojih  bližnjih.  U  pitanju  je  život  čovjeka  u  svim  dimenzijama,  te  njegovo  neprestano  traganje  za   Izvorom  sreće  i  radosti  trajne.

            *    Nakon  predavanja  i   rasprave, uslijedio  je  kratki  odmor  i  domjenak.

            Ad 4)    U  radionicu  o  praćenju, vrednovanju  i  ocjenjivanju  učenika  uvela  nas  je

g-đa  Mirna  Korkut, (pedagog  u  Šumarskoj  i  drvodijelskoj  školi)  nakon  kratkog  uvoda, tako  što  je  svim  sudionicima  podijelila  papiriće  sa  zadatkom  da  izrazimo  svoje  asocijacije  vezane  za  riječ  'ocjenjivanje'.   Nakon  toga  male  papiriće  s  svojim  asocijacijama  smo  lijepili  na  velike  papire  koji  su  na  sebi  sadržavali  jedan  pozitivne (razumijevanje, zadovoljstvo, osjećaj pobjede, radost, pravda…), a  drugi  negativne (nepoštenost, krutost, neizvjesnost, strah, neadekvatnost ocjenjivanja, nepravda, ..) asocijacije. 

Potom  je  uslijedilo  još  jedno  pitanje:'Kako  se  osjećam  kada  trebam  ocijeniti  učenika ?'  Asocijacije  sa  pozitivnim  predznakom  su  većinom  bile: blagost, pravednost, radost, 'milosrdni  Otac', poštenje, razumijevanje, i.t.d., a  sa  negativnim  predznakom, između  ostalih,  su  bile:  nepravda, čuđenje, razočaranje, nezadovoljstvo,  i.t.d.        

Voditeljica  radionice, g-đa  Mirna,  skrenula  nam  je  pozornost  kako  ocjenjivanje  u  nastavi  je  vrlo  kompleksan  dio   posla  i  da  nastavnici  to  uglavnom   nerado  čine.

 Poslije  smo  se  podijelili  u  četiri  skupine, te  je  uslijedilo  pitanje:'Što  ocjenjivanje  i  ocijene  znače  za  učenike, roditelj, nastavnike  i  širu  društvenu zajednicu ?'.  

Ovo  pitanje  je  podijeljeno  na  četiri  dijela, t.j. četiri  skupine (na  četiri  velika  papira), slijedećim  redoslijedom:
skupna  A –  što  ocjenjivanje  i  ocijene  znače  za  učenike ?,
skupina B – što  ocjenjivanje  i  ocijene  znače  za  roditelje ?, 
skupina C – što  ocjenjivanje  i  ocijene  znače  za  nastavnike ?  i  
skupina D – što  ocjenjivanje  i  ocijene  znače  za  društvenu  zajednicu ?  

Nakon  što  je  svaka  skupina  iznijela  svoje  opažanje,  u  daljnjem  radu, svi  papiri  su  kružili  od  skupine  do  skupine  tako  da  je  svaka  skupina  imala  priliku  dati  svoj  doprinos  na  svako  pitanje.

 Rezultat  je  bio  slijedeći:  

A – dodatna  motivacija  za  rad, odbojnost, formalnost, strah, neizvjesnost, poticaj, osjećaj  podređenosti, stjecanje  samostalnosti, takmičenje, motiv  za  nove  vrijednosti, emocije, slušanje  drugoga, samo-procjenjivanje, povrijeđenost, …

B – pokazatelj  uspjeha / neuspjeha  djeteta, procjena  rada  i  zahtijeva  nastavnika, rad  na  poboljšanju  suradnje  roditelj –
nastavnik – dijete, motivacija  za  budući  napredak  djeteta, uspjeh  ili  neuspjeh  djeteta  u  školi  je  i  moj  uspjeh / neuspjeh, ….

C – vrlo  odgovoran  posao, stres, znati  'odvagnuti', opuštanje, nesigurnost, 'da  mi  je  to  izbjeći', sveukupnost  učeničke 
aktivnosti  uključujući  i  moralne  vrijednosti, …

D – procjena  vrijednosti  učenika  kroz  ocjenu, preduvjet  za  napredak  na  društvenoj  ljestvici, važnost  za  zajednicu, neinformiranost, 'preduvjet  uspjeha'  za  budućnost, … 

Zatim  smo  pozvani  da  razmislimo  na  koje  sve  načine  možemo  doći  do  ocjena.

 Slijedila  je  razmjena  iskustava  i  ovaj  put  rad  je  bio  u  četiri  skupine  sa  slijedećim  rezultatima:

1.skupina – kroz  cjelokupno  zalaganje  i  aktivnost  tijekom  cijele  nastavne  godine, preko  različitih  molitvenih  izražavanja, 
                    zgodnih  i  zanimljivih  križaljki  i  dr.

2. skupina – pismenog  promišljanja  na  određenu  temu, eseji  i  sl., rad  na  biblijskim  tekstovima, različiti  kvizovi,
                    domaći  uradci..  i.t.d.

3. skupina – pismeni  radovi, različiti  referati, aktivno  sudjelovanje  u  radu, motivacijski  radovi  na  satu  za  vrijeme  obrade 
                    nove  građe…  i  sl.

4. skupina – učenici  ispituju  druge  učenike, zatim, kroz  ponavljanje  i  razumijevanje  obrađenog  gradiva  i  njegovu 
                     konkretnu  provedbu … i  dr.

Na  kraju  ove  radionice, umjesto  zaključka, dobio  se  dojam  da  se  ne  može  izbjeći  klasično  ispitivanje  i  ocjenjivanje,
 ali  da  se  ipak  na  temelju  svega  ovoga, ponuđenoga  i  izloženoga  u  ovoj  radionici, može  doći  do  realnijih  prosudbi, detaljnijih  rezultata  i   kvalitetnijih  ocjena.

            Ad  5)    Imali  smo  još  jednu, ali  mnogo  kraću  radionicu,  koju  je  provela  kolegica  Đurđica  Friš, vjeroučiteljica 
                           iz  gimnazije – Sisak.

Vjeroučiteljica  je  svima  nazočnima  podijelila  papire  na  koje  smo  trebali  po  skupinama 
              napisati  svoje  asocijacije  na  riječi: 
             1. - moć  za  nešto, 
            2. moć  nad  nekim,
            3. moć  sa  nečim, 
           4. unutarnja  moć.  

Ispostavilo  se  da  su  pojmovi  međusobno  povezani  i  da  se  nastavljaju  jedan  na  drugi, te  su  se  skupine  jedna  na  drugu  nadopunjavale  i  obogaćivale  određenim  iskustvom.  Prethodno  nam  je  kolegica  - vjeroučiteljica  pročitala  meditativni  tekst  o  Šimunu  Cirencu.  Na  kraju  radionice, nakon  određenih  asocijacija  koje  smo  upisali  i  objasnili, došlo  se  do  zaključka  da  ljudi  uglavnom  vole  kontrolirati  druge, ali  također  i  da  riječ  'moć'  nema  samo  negativan  prizvuk (predznak), nego  i  pozitivan.  Ponekad, kada  želimo  pomoći  drugome  potrebna  nam  je  određena  moć  da  to  uspješno  izvedemo.

Mi  vjeroučitelji/ce  trebamo  imati  moć  u  kojoj  će  drugi  ljudi  (pa  čak  i  ateisti)  preko  nas  moći  upoznati  Krista,
            zavoljeti  ga  i  slaviti.

            Ad  6)    Zahvala  gostima  predavačima  od  strane  voditelja  stručnih  vijeća  i  u  ime  svih  prisutnih  vjeroučitelja/ca. 
Slijedile  su  ostale  informacije  i  obavijesti.  Između  ostalog, bio je  i  zajednički  dogovor  oko  slijedećeg  susreta  u  Sisku, 
predviđen  je  za  10. svibnja, a  teme  bi  bile  slijedeće: 
1. Dostojanstvo  ljudske  osobe  i  njena  prava, 
2. Izbor  životnog  poziva, 
3. Umijeće  slušanja  i  razgovora 
(ova  tema  je  bila  predviđena  za  današnji  susret, ali  zbog  opširnosti  se  seli  za  slijedeći  susret).        

                      Na  kraju  vrlo  plodan  rad  današnjeg  sastanka  smo  završili  molitvom, 
                                           te  nastavili  neobvezno  prijateljsko  druženje  uz  lijepu  riječ.

           Bilježničarka:                                                             Voditelj  stručnog  vijeća:

        Kristijana  Banić                                                                   Juraj  Grabovac 

                                     Povratak                       Home